Čelik i gvožđe: prva industrija sa digitalnim pasošem proizvoda

Gvožđe i čelik su kičma savremene privrede — od armature u temeljima svake zgrade do konstrukcija mostova, automobila, mašina i vetroturbina. Ali proizvodnja čelika je i jedan od ugljenično najintenzivnijih industrijskih procesa na svetu — na nju otpada otprilike 7–9% globalnih emisija CO₂. Upravo zato je Evropska unija čelik stavila na čelo svog plana za transparentnost.

U prvom radnom planu po Uredbi o ekodizajnu održivih proizvoda (ESPR), koji je Komisija usvojila u aprilu 2025, gvožđe i čelik su određeni kao prva grupa proizvoda za koju će se razviti digitalni pasoš proizvoda (DPP). Delegirani akt se očekuje oko 2026, a sama obaveza oko 2027–2028. Drugim rečima, metalurgija neće čekati: ona predvodi kolonu.

Zašto je čelik prioritet broj 1?

Izbor EU nije slučajan. Čelik je takozvani „međuproizvod“ — kao sirovina ulazi u gotovo svaki drugi lanac vrednosti: građevinarstvo, automobilsku industriju, mašinogradnju, ambalažu, energetiku. Kada materijal na samom dnu lanca dobije pasoš, EU gradi pouzdan temelj podataka na kome mogu da stoje pasoši svih krajnjih proizvoda. Uz to, čelik je:

• Izrazito ugljenično intenzivan — do 1,8–2,5 tona CO₂ po toni čelika pri proizvodnji u visokoj peći
• Potpuno i beskonačno reciklabilan — bez gubitka kvaliteta, što ga čini idealnim kandidatom za cirkularnu ekonomiju
• Predmet globalne trgovine — ogromne količine se uvoze u EU, što traži zajednički standard sledljivosti

Šta će sadržati DPP za čelik?

Za razliku od pasoša krajnjeg proizvoda, DPP za čelik je usmeren na svojstva materijala i njegov proizvodni otisak. Očekuje se da sadrži:

• Poreklo i proizvodni put — visoka peć (BF-BOF) ili elektrolučna peć (EAF), koja radi pretežno na otpadu
• Ugljenični otisak po toni — verifikovane emisije „od kolevke do kapije“
• Procenat recikliranog sadržaja — udeo proizvoda koji potiče od sekundarne sirovine (otpada)
• Hemijski sastav i vrstu čelika — ugljenik, legirajući elementi i usklađenost sa EN standardima
• Mehanička svojstva — zatezna čvrstoća, granica tečenja, klasa armature (na primer B500B)
• Prisustvo opasnih ili ograničenih supstanci
• Uputstva za reciklažu i informacije o kraju životnog veka

DPP i CBAM: dve strane ugljeničnog novčića

DPP za čelik ne postoji u vakuumu. Usko je povezan sa Mehanizmom za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM), koji uvodi taksu na ugljenik pri uvozu čelika, gvožđa, aluminijuma, cementa i drugog. Oba instrumenta traže isto: pouzdane podatke o ugljeničnom otisku svake tone. Kompanija koja je već izgradila DPP ima spremne, verifikovane podatke i za CBAM prijave — i obrnuto. Umesto dva odvojena troška, transparentnost postaje jedna zajednička konkurentska prednost. Za Srbiju je tu još jedan detalj: od 1. januara 2026. na proizvodnju gvožđa i čelika plaća se domaći porez na emisije od 4 evra po toni CO2, a CBAM u načelu dozvoljava da se cena ugljenika efektivno plaćena u trećoj zemlji uzme u obzir.

Čelik kao cirkularni materijal

Čelik ima jedinstvenu prednost: 100% je reciklabilan bez gubitka svojstava. Danas se, međutim, veliki deo otpada meša i degradira, jer nedostaju podaci o njegovom tačnom sastavu. DPP rešava taj problem — kada svaki nosač, lim ili šipka armature nosi sopstveni pasoš sa preciznim hemijskim sastavom, otpad može tačno da se sortira i pretopi u novi kvalitetan čelik. Tako reciklaža od grubog procesa postaje egzaktna nauka, a vrednost sekundarne sirovine raste.

Šta ovo znači za metalurgiju u Srbiji?

Srbija nije članica EU i ESPR se ne primenjuje u Srbiji kao zakon — ali se primenjuje na svaki proizvod koji se stavi na tržište EU. A čelik je najveći srpski izvoz u EU među sektorima koje pokriva DPP: EU je 2025. iz Srbije uvezla gvožđa, čelika i proizvoda od čelika za oko 1,04 milijarde evra (Eurostat). HBIS Serbia u Smederevu (visoke peći, projektovani kapacitet 2,2 miliona tona gotovih proizvoda godišnje) i ogranak u Šapcu (beli lim), uz brojne trgovce i prerađivače, suočavaju se sa konkretnim izazovima:

• Proizvođači čelika i armature: moraju odmah da počnu da mere i dokumentuju ugljenični otisak i reciklirani sadržaj, da bi bili spremni za 2027–2028
• Trgovci i distributeri metala: moraće da prenose DPP podatke dalje kroz lanac — kupci iz građevinarstva i mašinogradnje tražiće ih
• Izvoznici čelika u EU: za pasoš i CBAM podatke za uvezene količine odgovara uvoznik u EU ili ovlašćeni zastupnik — ali te podatke dobija od vas; bez njih pristup tržištu postaje težak
• Prerađivači i pocinkovaonice: svaka dodatna obrada mora da se odrazi u ažuriranom pasošu

Zaključak

Čelik je prva industrija na koju EU usmerava reflektor transparentnosti — i to nije slučajno. Za proizvođače čelika, trgovce i prerađivače to znači da je vreme za pripremu sada, a ne kada delegirani akt stupi na snagu. Kompanije koje rano izgrade svoj DPP sistem neće samo ispuniti zahteve — pretvoriće podatke o ugljeniku i materijalima u jak prodajni argument na sve zahtevnijem tržištu EU. Srbija je, uz to, NPAA programom 2024–2027 planirala usklađivanje sa ESPR-om do kraja 2027.