Poređenje regionalnih pristupa DPP-u u Evropi i SAD

Digitalni pasoš proizvoda postao je važan alat za praćenje i transparentnost u globalnim lancima snabdevanja. Cilj DPP-a je veća održivost i sledljivost.

Iako je cilj zajednički, Evropa i Sjedinjene Države ovu tehnologiju uvode na bitno različite načine. EU i SAD imaju različite filozofije i strategije za DPP, a te razlike proizlaze iz njihovih ekonomskih i regulatornih kultura.

Pogledajmo ključne razlike u pristupu DPP-u i kako će one uticati na poslovanje i svetsku trgovinu.

Evropska unija: regulativa odozgo nadole

U Evropi je DPP deo šireg napora ka cirkularnoj ekonomiji i održivom razvoju. Evropska unija primenjuje regulatorni pristup odozgo nadole: postavlja pravila koja kompanije moraju da poštuju da bi dobile pristup tržištu.

Glavne odlike evropskog modela

• Obaveznost: DPP u EU nije preporuka, nego obavezan zahtev koji se uvodi grupu po grupu, za čelik, tekstil, elektroniku i baterije. Da bi se ti proizvodi prodavali u EU, moraće da imaju digitalni pasoš sa detaljnim podacima o sastavu, poreklu i uticaju na životnu sredinu.
• Fokus na cirkularnu ekonomiju: U Evropi DPP ima važnu ulogu u upravljanju resursima, jer obezbeđuje sledljivost i mogućnosti reciklaže proizvoda. Cilj je duži vek proizvoda i manje otpada.
• Standardizacija: EU gura jedinstvene, otvorene standarde podataka kako bi izbegla rascepkanost informacija i stvorila zajedničku osnovu za razmenu podataka između različitih učesnika u globalnom lancu snabdevanja.

Evropska unija će i dalje insistirati na jedinstvenoj regulativi za sve industrije povezane sa održivim razvojem i zahtevati transparentnost u globalnim lancima snabdevanja.

SAD: tržišni pristup i nacionalna bezbednost

U Sjedinjenim Državama pristup DPP-u je fleksibilniji i rascepkaniji, a pokreću ga uglavnom tržišne sile i potrebe nacionalne bezbednosti. Ne postoji jedinstven savezni zakon o DPP-u; standardi se aktivnije primenjuju u pojedinim saveznim državama, poput Kalifornije, i u pojedinim sektorima, poput baterija za električna vozila.

Gde SAD primenjuju elemente DPP-a

• Zakon o smanjenju inflacije (IRA): Ovaj zakon sadrži zahteve za praćenje porekla komponenti u baterijama električnih vozila. To je deo američke strategije da se smanji zavisnost od stranih dobavljača i podstakne održiva proizvodnja.
• Transparentnost lanca snabdevanja u Kaliforniji: Kalifornija je jedna od država koje uvode strožu regulativu o transparentnosti lanca snabdevanja i uticaju na životnu sredinu, sličnu DPP-u. Ali ti zakoni su regionalni i ne pokrivaju celu zemlju.
• Inicijative privatnog sektora: U SAD kompanije kao što su Apple i Nike često pokreću dobrovoljne inicijative koje uključuju analizu ugljeničnog otiska i porekla sirovina, da bi ispunile ESG kriterijume (ekološke, društvene i upravljačke ciljeve) koje traže investitori.

SAD će se verovatno i dalje oslanjati na tržišne podsticaje i privatne inicijative, kao i na nove tehnologije poput blockchaina i IoT senzora za bolju sledljivost i transparentnost.

Ključne razlike između Evropske unije i Sjedinjenih Država

Glavna razlika između evropskog i američkog pristupa DPP-u objašnjava se različitim pobudama dva regiona. Evropa stavlja težište na zakonodavstvo o životnoj sredini, a SAD uvode DPP kao deo šire strategije nacionalne bezbednosti i ekonomske održivosti.

Ukratko: EU i SAD

• EU: Klimatska neutralnost | Jedinstvena uredba (ESPR) | Fokus: popravka i CO2.
• SAD: Ekonomska održivost | Sektorski zakoni | Fokus: poreklo i etika.
• Pristup poslovanju: u EU je to „poštovanje pravila“, u SAD „osvajanje tržišta“.

„Briselski efekat“ i američka fleksibilnost

U EU se govori o „briselskom efektu“: kada EU uvede visok standard na svom tržištu, taj standard praktično postaje globalan. To je jedan od razloga zbog kojih će mnoge kompanije van EU, uključujući izvoznike iz Srbije, morati da ispune evropske propise čim njihov proizvod stigne na tržište EU.

Nasuprot tome, SAD se oslanjaju na fleksibilnost i tehnološko vođstvo. Američke kompanije često predvode inovacije i stvaraju nove tehnologije i platforme (poput blockchaina) koje mogu da se prilagode različitim standardima širom sveta.

Izazovi za globalne kompanije

Globalne kompanije koje posluju i u EU i u SAD imaće teškoća da usklade zahteve. Ako evropski propisi traže praćenje mogućnosti reciklaže, a američki naglašavaju poreklo materijala, to stvara komplikacije i povećava troškove.

Rizik je da EU i SAD, ako ne usklade standarde, završe sa „digitalnim ostrvima“, što bi povećalo troškove proizvođača i usporilo svetske napore za održivi razvoj.

Da li je globalni standard moguć?

Iako su razlike velike, već postoje znaci približavanja. Organizacije kao što je G7 rade na okvirima za praćenje kritičnih sirovina, što bi moglo da dovede do hibridnog modela u kome bi tehnološki standard bio američki, a regulatorni evropski.

Zaključak

Razlike u evropskom i američkom pristupu DPP-u odražavaju razlike u ekonomskim filozofijama i strategijama dva regiona. EU stavlja težište na zakonodavstvo o životnoj sredini i stvaranje globalnih pravila, a SAD na tržišne podsticaje i tehnološko vođstvo.

Bez obzira na te razlike, DPP će prerasti u globalni standard, a kompanije će morati da se prilagode da bi ostale konkurentne na svetskom tržištu. Za privredu je važna pouka da podaci postaju nova ulaznica za komercijalni uspeh, bilo u Evropi ili u SAD.