Tender koji traži pasoš vašeg proizvoda

Evropska komisija je 9. septembra 2026. objavila tekst o javnim nabavkama u kome se pominje digitalni pasoš proizvoda. COM(2026) 590 final bi zamenio tri direktive o javnim nabavkama iz 2014. jednom uredbom koja se neposredno primenjuje, a na tri odvojena mesta pasoš tretira kao nešto što javni naručilac može da zatraži od dobavljača.

Reč je o predlogu. Upućen je Parlamentu i Savetu, izvestilac nije imenovan, a datum primene nije određen. Ništa u njemu nikoga danas ne obavezuje. Ali pokazuje kuda pasoš ide: iz fascikle za usaglašenost u tendersku dokumentaciju.

Javni naručilac može da traži vašu deklaraciju o usaglašenosti preko pasoša

Član 92 predloženog Akta o javnim nabavkama nosi naslov „Sredstva dokazivanja za zahteve u vezi sa proizvodima“. Njegov prvi stav glasi:

Javni naručioci mogu zahtevati da privredni subjekti dostave deklaraciju o usaglašenosti ili deklaraciju o performansama i usaglašenosti proizvoda putem digitalnog pasoša proizvoda u skladu sa Uredbom (EU) 2024/1781 ili, ako on još ne postoji, drugim ekvivalentnim elektronskim sredstvima, kao sredstvo dokazivanja usaglašenosti ili ispunjenosti zahteva ili kriterijuma utvrđenih u tehničkim specifikacijama, kriterijumima za dodelu ili uslovima za izvršenje ugovora.

„Mogu“, a ne „moraju“. Naručilac koji primeni član 92(1) to bi radio po sopstvenom izboru, a ista rečenica dopušta dobavljaču bez pasoša da isto dokaže drugim elektronskim sredstvima. Ali pogledajte šta pasoš treba da nosi: deklaraciju o usaglašenosti, odnosno deklaraciju o performansama i usaglašenosti, kao dokaz u odnosu na specifikacije, kriterijume za dodelu i uslove za izvršenje ugovora. To su tri mesta u tenderu na kojima dobavljač dobija ili gubi posao.

Svaki dosadašnji razlog za izradu pasoša dolazio je od regulatora. Ovo je prvi tekst EU u kome razlog dolazi od kupca.

I poreklo robe trebalo bi da bude u pasošu

Obaveza navođenja porekla nalazi se u članu 28(4) istog predloga, u članu o dokazivanju ispunjenosti uslova. Drugi podstav: „Ako je to potrebno radi primene zahteva iz člana 73(2), privredni subjekti navode zemlju porekla robe koja čini njihovu ponudu, unoseći je, gde je primenljivo, u digitalni pasoš proizvoda te robe u skladu sa Uredbom (EU) 2024/1781.“

Član 73(2) je mehanizam evropske preferencije. Javni naručilac može da zahteva da ponuđena roba potiče iz Unije, može da dodeli dodatne bodove ili primeni fiktivno umanjenje cene za ponude sa većim udelom iz Unije i može da odbije ponudu u kojoj roba iz Unije ili obuhvaćena roba vredi manje od 50% njene procenjene vrednosti. Član 74 uređuje kako se poreklo utvrđuje i za robu upućuje na Carinski zakonik Unije. Drugim rečima, pasoš se priprema da nosi i komercijalnu, a ne samo ekološku činjenicu. Za izvoznika iz Srbije to je podatak koji direktno utiče na ocenu ponude.

Član 28(4) ima i zube. Ako privredni subjekt bez opravdanog razloga ne dostavi podatke o poreklu i time onemogući ili znatno oteža proveru, on ili njegova ponuda mogu biti isključeni iz postupka.

Za osam navedenih uredbi zeleni kriterijumi više nisu stvar izbora naručioca

Član 54 je onaj u kome stoji „mora“. Kad javni naručilac nabavlja proizvode, porodice proizvoda ili tehnologije obuhvaćene aktima iz Priloga VII, mora da zahteva ekološke karakteristike u specifikacijama, kriterijumima za dodelu ili uslovima za izvršenje ugovora i da ih izrazi kroz klase, nivoe performansi, pragove ili zahteve održivosti utvrđene u tim aktima. Prilog VII navodi osam uredbi. Prvih pet:

• Uredba (EU) 2024/3110, Uredba o građevinskim proizvodima
• Uredba (EU) 2024/1781, ESPR, iz koje potiče digitalni pasoš proizvoda
• Uredba (EU) 2023/1542 o baterijama i otpadnim baterijama
• Uredba (EU) 2025/40 o ambalaži i ambalažnom otpadu
• Uredba (EU) 2024/1735, Akt o industriji sa nultom neto emisijom

Zatim dve uredbe o CO₂ za teška vozila i za automobile i laka dostavna vozila, i uredba o označavanju pneumatika. Građevinski proizvodi su prvi na listi, što je važno jer su javni radovi najveća stavka koju javni naručioci kupuju. Član 54(2) omogućava Komisiji da tačne karakteristike utvrdi delegiranim aktom, a takav delegirani akt ne postoji. Član 54(3) dopušta naručiocu da ga zaobiđe u dva uska slučaja: kada postoji samo jedan mogući dobavljač bez razumne zamene ili nesrazmerni troškovi uz tehničku nekompatibilnost.

Za proizvođača je praktično tumačenje kratko. Klase performansi iz delegiranog akta po ESPR-u za vaš sektor ne bi više bile samo uslov za stavljanje robe na tržište. Postale bi rečnik tendera.

Član ESPR-a o javnim nabavkama izmešta se iz ESPR-a

Član 147(1) predloga menja Uredbu (EU) 2024/1781: „Član 65 se briše; u članu 74(3) tačka (b) se briše.“ Upućivanja na te dve odredbe tada bi se tumačila kao upućivanja na članove 54 i 26(1)(a) nove uredbe.

Isti član to isto čini sa još četiri instrumenta: članom 85 Uredbe o baterijama, članom 83 Uredbe o građevinskim proizvodima, članom 63 uredbe o ambalaži i članom 25(4) i (5) Akta o industriji sa nultom neto emisijom. Komisija kao razlog navodi da je pet sektorskih instrumenata razvilo sopstvena, odvojena ovlašćenja za zelene zahteve u nabavkama i da rezultat nije usklađen.

Ako pažljivo pratite jednu uredbu jer uređuje vaše proizvode, na ovo obratite pažnju. Pravila o nabavkama vezana za nju prešla bi u drugi akt, a upućivanje koje ste sačuvali vodilo bi na izbrisan član.

Datuma nema, i predlog se ne pretvara da ga ima

Član 149 kaže da bi uredba stupila na snagu dvadesetog dana od objavljivanja u Službenom listu, a primenjivala bi se od datuma dve godine kasnije. U objavljenom tekstu taj datum je i dalje uputstvo u uglastim zagradama za Kancelariju za publikacije, jer stupanje na snagu nije nastupilo i još ne može da se zakaže.

Predmet je na početku redovnog zakonodavnog postupka. Savet ga je 10. septembra 2026. zaveo kao dokument 12969/26. U Parlamentu je postupak 2026/0265(COD) u pripremnoj fazi, a i nadležni odbor i izvestilac vode se kao neimenovani. Parlament i Savet mogu da izmene bilo koji tekst naveden u ovom članku, i obično to i rade.

Vredi znati još jedno ograničenje, jer ono odlučuje da li će vas ovo uopšte dotaći. Uredba bi se primenjivala iznad pragova EU iz člana 2: 140.000 evra za dobra i usluge koje nabavljaju organi centralne vlasti, 216.000 evra za naručioce ispod centralnog nivoa, 432.000 evra u sektorskim delatnostima, 750.000 evra za socijalne, zdravstvene i obrazovne usluge i 5.404.000 evra za radove i koncesije. Ispod tih vrednosti važe nacionalna pravila država članica. Tendere naručilaca u Srbiji uređuje srpski zakon, a ne ovaj predlog; on vas se tiče kada nudite robu javnim naručiocima u EU.

Šta vredi uraditi dok je ovo još predlog

Ne mnogo. Ali dve stvari skoro ništa ne koštaju i biće korisne šta god se s ovim tekstom desilo.

Prva je da znate da li vaši proizvodi potpadaju pod neki od akata iz Priloga VII. Građevinski proizvodi, baterije, ambalaža i tehnologije sa nultom neto emisijom navedeni su direktno. Za sve ostalo put vodi kroz ESPR i njegove delegirane akte, a datume i promene pratimo u našem pregledu regulatornih promena.

Druga je da proverite da li vaši podaci o proizvodu zaista mogu da na zahtev proizvedu deklaraciju. Član 92 traži deklaraciju o usaglašenosti isporučenu preko pasoša. Kompanija koja deklaracije čuva kao PDF fajlove na deljenom disku danas sasvim ispunjava propise o proizvodima, a ipak bi imala mesec dana posla onog dana kada naručilac postavi pitanje u ovom obliku.

Javne nabavke čine oko 15% bruto domaćeg proizvoda EU, prema obrazloženju priloženom uz ovaj predlog. Toliki je kupac koji je upravo dobio razlog da pita za pasoš. Još nije pitao. Ako isporučujete građevinske proizvode ili bilo koju drugu grupu iz Priloga VII, najjeftiniji trenutak da sredite podatke je pre nego što pita.