Ima li podrške za uvođenje digitalnog pasoša proizvoda u Srbiji?

Većina proizvođača ovo pitanje postavlja naopako. Nijedan program nema budžetsku liniju pod nazivom „digitalni pasoš proizvoda“. Programi finansiraju posao od koga pasoš zavisi: digitalizaciju podataka iz proizvodnje, praćenje materijala kroz lanac snabdevanja i cirkularnije proizvode. Kada se projekat DPP tako postavi, ima gde da konkuriše.

Za srpske proizvođače podrška dolazi sa tri strane. Neki instrumenti se vode centralno iz EU. Fondovi kohezione politike namenjeni su državama članicama i ne dolaze direktno do srpskih firmi. Novac koji danas zaista stiže do kompanija u Srbiji ide preko domaćih programa (RAS, Fond za razvoj) i kreditnih linija EIB-a i EBRD-a uz podršku EU. Ovaj tekst prolazi kroz sve tri.

Šta se zapravo plaća tim novcem

Pre nego što tražite finansiranje, budite načisto sa troškovima. Uvođenje pasoša obično obuhvata:

• Podatke i sisteme: povezivanje ERP-a, PLM-a ili PIM-a tako da se podaci o proizvodu unose jednom i drže ažurnim.
• Podatke od dobavljača: prikupljanje sastava, porekla i sertifikata od kompanija uzvodno u lancu.
• Nosače podataka: QR etikete ili NFC oznake na proizvodu i izmene na liniji za obeležavanje.
• Stručnost i obuku: procenu životnog ciklusa, proračun ugljeničnog otiska i ljude koji mogu da održavaju podatke.

Račun mnogo više zavisi od stanja vaših podataka nego od softvera za pasoš. Kompanija koja već vodi uredne podatke o proizvodima u jednom sistemu troši delić onoga što troši kompanija koja radi iz tabela. Brojke razlažemo na našoj stranici o tome koliko košta DPP.

Evropski centri za digitalne inovacije: odakle početi

Evropski centri za digitalne inovacije (EDIH) finansiraju se iz programa Digitalna Evropa da bi pomogli kompanijama i javnim telima da uvedu digitalne tehnologije. Komisija navodi šta pružaju: tehničku ekspertizu i testiranje, uključujući mogućnost „testiraj pre nego što investiraš“, savete o finansiranju, obuku i pomoć u korišćenju digitalnih tehnologija za održivost i cirkularnost. Ta poslednja stavka je blizu opisa projekta DPP.

Dva detalja su važna. EDIH nije grant na konkursu sa rokom: obraćate se centru koji pokriva vaš region. I svaki centar sam određuje cene. Prema odgovorima Komisije na česta pitanja o EDIH, centar odlučuje da li je usluga besplatna ili subvencionisana, a mala i srednja preduzeća vrednost dobijene usluge prijavljuju kao državnu pomoć. Pitajte centar kako bi to izgledalo za vašu kompaniju.

Polovinu sredstava svakog centra daje program Digitalna Evropa, a drugu polovinu države, regioni ili privatni izvori, pa nijedna dva centra ne rade isto. Komisija objavljuje katalog centara po zemljama; proverite u njemu da li postoji centar za Srbiju i koje usluge nudi.

Kohezioni fondovi i šta je otvoreno u Srbiji

Najveći izvor novca za investicije kompanija u EU je Evropski fond za regionalni razvoj. On podržava investicije kroz nacionalne ili regionalne programe država članica, sa malim i srednjim preduzećima, inovacijama i digitalizacijom među prioritetima. Srbija nije članica EU, pa srpske kompanije na ove pozive ne mogu da se prijave.

U Srbiji su na dan 2. oktobra 2026. otvoreni javni pozivi Razvojne agencije Srbije: besplatna standardizovana usluga mentoringa za mikro, mala i srednja preduzeća (do 13. oktobra 2026) i program podrške za ulazak u lance dobavljača multinacionalnih kompanija, sa grantovima do 15 miliona dinara (do 26. novembra 2026). Program Ministarstva privrede i Fonda za razvoj za proizvodnju nameštaja i preradu drveta, u kome su računarska oprema i softverske licence bile prihvatljiv trošak, zatvoren je 14. septembra 2026. Pozivi se otvaraju i zatvaraju po sopstvenom rasporedu, pa pre planiranja proverite aktuelnu listu kod RAS-a i Fonda za razvoj, uključujući i pozive koje ste ovde videli.

Euroklasteri: otvoreni pozivi za MSP

Euroklasteri su prekogranična partnerstva industrijskih klastera koja se finansiraju iz Programa jedinstvenog tržišta. Za euroklastere izabrane na pozivu iz 2024. Evropska platforma za saradnju klastera navodi da će više od 30 miliona evra ići direktno malim i srednjim preduzećima kroz otvorene pozive konzorcijuma, za projekte koji uvode napredne tehnologije i podržavaju zelenu i digitalnu tranziciju.

Svaki euroklaster radi u svom industrijskom ekosistemu i raspisuje svoje pozive, sa svojim iznosima i rokovima. Kompanije iz tekstila, nameštaja, metala i građevinarstva treba da provere da li neki euroklaster pokriva njihov sektor, da li je poziv trenutno otvoren i da li su na njega pozvane i firme iz Srbije, jer se prihvatljivost razlikuje od poziva do poziva.

Krediti i garancije preko banke

Nije svakom projektu potreban grant, a većina grantova traži sufinansiranje. Fond InvestEU ima garanciju iz budžeta EU od 26,2 milijarde evra i radi pre svega u državama članicama. U Srbiji EU podrška stiže kroz posebne kreditne linije: EIB i Erste Bank su 21. septembra 2026. najavili 22 miliona evra za digitalne i zelene investicije malih, srednjih i većih preduzeća, uz grant EU koji umanjuje otplatu za 10%, a EBRD i ProCredit Bank Srbija u februaru 2026. do 50 miliona evra, od čega 10 miliona kroz program Go Digital in the Western Balkans. Za manju kompaniju to znači kredit iz sopstvene banke; pitajte da li vam takve linije nude.

Istraživački i konzorcijumski programi

Horizont Evropa finansira istraživanje i inovacije, a program LIFE ima potprogram za cirkularnu ekonomiju i kvalitet života. Oba odgovaraju proizvođaču koji već radi sa istraživačkim partnerima. Nijedan nije praktičan način da se samostalno plati uvođenje pasoša, a isto važi i za većinu poziva programa Digitalna Evropa van mreže EDIH, koji su pisani za konzorcijume.

Na šta ne treba računati

Mehanizam za oporavak i otpornost platio je mnoge nacionalne programe digitalizacije u državama članicama posle pandemije. Na Srbiju se ne odnosi, a reforme i investicije finansira samo do 31. decembra 2026, pa projekat koji počinje sada ne treba da zavisi od njega.

Kako postaviti projekat DPP da bi dobio finansiranje

1. Počnite od digitalizacije. Opišite posao kao digitalizaciju podataka o proizvodima i proizvodnji. Za to je pisana većina mera za digitalizaciju MSP.
2. Pokažite efekat na cirkularnost. Ocenjivači finansiraju rezultate. Objasnite kako će podaci smanjiti otpad, povećati reciklirani sadržaj ili produžiti vek proizvoda i kako ćete to meriti.
3. Prvo pregledajte svoje podatke. Procena digitalne zrelosti ili sopstveni pregled pokazuje šta već imate i šta nedostaje. Predlog zasnovan na tome mnogo je ubedljiviji od plana da se „uvede DPP“. Proizvođači tekstila iz Srbije mogu da počnu od besplatne procene DPP spremnosti na platformi Održivi tekstil PKS-a i SIPPO-a.
4. Uskladite vreme sa obavezom. Finansirani projekat treba da se završi pre nego što pravila za vašu grupu proizvoda počnu da važe za robu koju izvozite u EU, a ne posle. Na našoj stranici sa rokovima za DPP datumi su navedeni po grupama proizvoda.

Investicija, a ne samo trošak

Finansiranje pomaže, ali posao sa podacima mora da se uradi bez obzira na to da li ga plaća grant. I bez podrške, trošak se vraća kroz:

• Efikasnije korišćenje resursa: strukturirani podaci o proizvodu pokazuju gde se troše sirovine i energija.
• Niže naknade za proširenu odgovornost proizvođača: naknade za proširenu odgovornost proizvođača u EU sve više zavise od toga koliko je proizvod reciklabilan i trajan, a pasoš sadrži dokaze.
• Položaj na tržištu: kupci koji traže proverene podatke o održivosti izabraće dobavljače koji mogu da ih daju.

Odakle početi

Praktičan redosled je kratak. Proverite šta je trenutno otvoreno kod RAS-a i Fonda za razvoj, pitajte banku za kreditne linije EIB-a i EBRD-a za digitalne i zelene investicije, pogledajte da li vam je dostupan neki EDIH ili poziv euroklastera i počnite od linije proizvoda čija obaveza na tržištu EU stiže prva. Kompanije koje rano završe posao sa podacima imaće ga spremnog kada kupci počnu da pitaju.