27. septembar 2026: šest zelenih tvrdnji postaje automatski nepošteno

Za dvadeset šest dana tvrdnja o proizvodu koja je do sada bila samo rizična postaje automatski nepoštena. Ne sporna, ne procenjivana od slučaja do slučaja. Nepoštena u svim okolnostima, kao što je nepošten lažni tajmer koji odbrojava kraj akcije.

Reč je o Direktivi (EU) 2024/825, Direktivi o osnaživanju potrošača, koja se primenjuje od 27. septembra 2026. To nije zakon o pasošu i nije ESPR. Ona uređuje šta smete da kažete o proizvodu na tržištu EU, a za većinu proizvođača u našim sektorima, uključujući srpske izvoznike, stiže godinama pre bilo kakve obaveze pasoša.

Datum važi i tamo gde zakon još nije stigao

Direktiva o osnaživanju potrošača primenjuje se od 27. septembra 2026, bez obzira na to da li je država članica završila njeno preuzimanje. To vredi reći jasno, jer preuzimanje nije išlo dobro. Rok je bio 27. mart 2026, a Komisija je 28. maja 2026. pokrenula postupke zbog povrede prava protiv 20 država članica koje nisu prijavile potpuno preuzimanje, među njima Belgije, Bugarske, Češke, Estonije, Španije, Francuske, Luksemburga, Holandije i Portugala.

Nemačka je završila 19. februara 2026, a Italija 9. marta 2026. Zato je proizvođač nameštaja koji prodaje u Nemačku već unutar nemačke verzije ovih pravila, bez obzira na to odakle dolazi. To važi i za proizvođača iz Srbije: pravila putuju sa tržištem na kome prodajete.

Još jedna stvar o pravnom osnovu. Direktivu o zelenim tvrdnjama, koja bi uvela proveru pre objavljivanja tvrdnje, Komisija je 20. juna 2025. najavila za povlačenje. Direktiva o osnaživanju potrošača je propis protiv grinvošinga koji u EU zaista važi. Ako dobavljač ili konsultant planira prema Direktivi o zelenim tvrdnjama, planira prema predlogu koji neće doći.

Šest tvrdnji prestaje da bude sporno

Direktiva o osnaživanju potrošača dodaje šest praksi u Aneks I Direktive o nepoštenoj poslovnoj praksi. Aneks I je crna lista: prakse koje su nepoštene u svim okolnostima, bez odmeravanja i bez mogućnosti da se tvrdi da potrošači zapravo nisu bili dovedeni u zabludu.

Prve na redu su opšte ekološke tvrdnje. „Ekološki prihvatljivo“, „zeleno“, „prijatno za klimu“ zabranjeni su osim ako možete da pokažete priznatu izuzetnu ekološku učinkovitost, što u praksi znači znak EU Ecolabel ili šemu tipa I po ISO 14024, kao što su Nordic Swan ili Blue Angel. Opšta tvrdnja može da se spase ako se precizira, sa detaljima na istom mediju na kome je i tvrdnja. Stav Komisije je da tvrdnju, tamo gde nema prostora da se precizira, po pravilu ne treba ni iznositi.

Zatim tvrdnje o ugljeničnoj neutralnosti zasnovane na kompenzaciji emisija: „klimatski neutralno“, „CO₂ neutralno“, „ugljenično pozitivno“, „neto nula“, „klimatski kompenzovano“. Opstaju samo tvrdnje o stvarnom uticaju tokom životnog ciklusa.

Zatim oznake održivosti koje se ne zasnivaju na sertifikaciji treće strane ili na šemi koju je uspostavio javni organ. Sopstvenu oznaku i dalje možete imati, ali šema mora biti otvorena za konkurente i proveravati je mora posebno, nezavisno pravno lice.

Poslednje tri su tiše i hvataju više kompanija. Predstavljanje zakonskog zahteva kao posebne odlike proizvoda sada je nepošteno, što isključuje reklamiranje usklađenosti kao prednosti. Isto važi za tvrdnju o celom proizvodu kada se kvalifikuje samo jedan deo: „reciklirana majica“ čiji je reciklirani sadržaj konac. I za prakse planiranog zastarevanja, uključujući prećutkivanje negativnih efekata ažuriranja softvera.

Ne postoji ocena mogućnosti popravke za tekstil, nameštaj, građevinske proizvode ili čelik

Ocena mogućnosti popravke je detalj koji se u ovoj oblasti najčešće pogrešno razume. EU ocena popravljivosti od A do E postoji samo za pametne telefone, tablete i bežične telefone, gde se od 20. juna 2025. nalazi na energetskoj etiketi. Ne postoji za tekstil, nameštaj, građevinske materijale ni za gvožđe i čelik.

Predugovorna obaveza u izmenjenoj Direktivi o pravima potrošača namerno ima dva dela. Gde je ocena popravljivosti utvrđena na nivou Unije, navodite ocenu. Gde nije, navodite informacije proizvođača o popravci: da li je popravka dostupna, koliko približno košta i kako kupac do nje dolazi.

Za sve četiri grupe proizvoda sa kojima radimo, 27. septembra obavezuje drugi deo. Svaki prodavac koji proizvođaču nameštaja kaže da ovog septembra na polici treba ocena popravljivosti opisuje pravilo koje za njegov sektor još ne postoji. Obaveza je stvarna; ocena nije.

QR kod na oznaci GARAN ne otvara pasoš proizvoda

Sprovedbena uredba Komisije (EU) 2025/1960 utvrđuje izgled dva alata na polici koja postaju obavezna istog dana, 27. septembra 2026. Prvi je usklađeno EU obaveštenje o zakonskoj garanciji, plakat ili podsetnik na internet stranici da svaki proizvod ima zakonsku garanciju saobraznosti od najmanje dve godine. Drugi je usklađena oznaka trajnosti pod nazivom GARAN.

GARAN obavezuje trgovca, ne proizvođača, i to samo u jednom slučaju: kada proizvođač nudi komercijalnu garanciju trajnosti koja potrošača ne košta ništa dodatno, pokriva celu robu a ne jedan deo, traje duže od dve godine i dostupna je trgovcu. Izgled je zaključan: fiksni naslov, simbol kalendara, znak štikliranja i QR kod, uz minimalnu fizičku veličinu od 95 sa 100 milimetara. Menjaju se samo trajanje u godinama, brend i model.

Taj QR kod vodi na portal Komisije Your Europe o zakonskoj garanciji. Ne otvara digitalni pasoš proizvoda, i ko god vam kaže drugačije nešto prodaje. Tačno je, i korisnije, da polica u prodavnici postaje sve gušća informacijama dostupnim preko QR koda i da je garancija trajnosti verodostojna samo ako za proizvod zaista imate podatke o trajnosti i očekivanom veku.

Tekstilu i nameštaju trebaju podaci na nivou pasoša pre nego što pasoš postoji

Direktiva o osnaživanju potrošača stvara vremenski problem koji skoro niko ne planira. Njene obaveze o tvrdnjama počinju 27. septembra 2026. Delegirani akt ESPR za tekstil očekuje se oko 2027, a obaveza pasoša stiže otprilike 18 meseci kasnije; za nameštaj se akt očekuje 2028, dakle obaveza oko 2029. ili 2030. To ostavlja jaz od tri ili više godina u kome ekološke tvrdnje morate da potkrepite na nivou za koji je pasoš i osmišljen, a da pasoš od vas zakonski još nije obavezan.

Polja su ista. Provereni sastav materijala i reciklirani sadržaj. Otisak tokom životnog ciklusa. Trajnost i očekivani vek. Mogućnost popravke, dostupnost rezervnih delova, informacije o popravci, uslovi posle prodaje. Direktiva o osnaživanju potrošača ne traži pasoš; traži dokaze koji su jasni, objektivni, javno dostupni i proverljivi, a to su osobine koje strukturirani podaci o proizvodu imaju, a marketinška rečenica nema.

To je pošten argument za rani početak i nema nikakve veze sa rokom za pasoš. Kompanije koje imaju ove podatke mogu da iznose konkretne tvrdnje umesto zabranjenih opštih. Kompanije koje ih nemaju shvatiće da je bezbedno samo ćutati, što je poseban komercijalni trošak.

Kazna i šta vas zaista brani

Kršenja Direktive o osnaživanju potrošača kažnjavaju se po Direktivi o modernizaciji (EU) 2019/2161. Za rasprostranjene povrede ona propisuje maksimalnu kaznu od najmanje 4% godišnjeg prometa, odnosno najmanje 2 miliona evra kada podaci o prometu nisu dostupni. Države članice mogu da idu i više, a sprovođenje je u rukama nacionalnih organa za zaštitu potrošača koji sarađuju kroz mrežu CPC.

Nadzor se vrši posle stavljanja na tržište. Niko vašu tvrdnju ne odobrava unapred, pa pitanje nikada nije „da li je ovo odobreno“, nego „koje ste dokaze imali u trenutku kada je organ pitao“. Odgovor na to pitanje su strukturirani podaci na nivou proizvoda, sa vremenskom oznakom. Izveštaj o održivosti to nije, osim ako je tvrdnja iz njega i potekla.

Presedani već postoje i po starim pravilima. Holandski organ ACM naložio je kompaniji H&M da izmeni oznake „Conscious“ i „Conscious Choice“ zbog nedostatka jasnih definicija i dokaza, a kompaniji Decathlon je skrenuo pažnju na nepotkrepljene tvrdnje „Ecodesign“. Oba slučaja desila su se pre nego što je Direktiva o osnaživanju potrošača išta pooštrila. Od 27. septembra u takvim slučajevima više nije potrebna rasprava o tome da li su potrošači dovedeni u zabludu.

Šta uraditi u narednih dvadeset šest dana

Izvucite sve ekološke tvrdnje koje trenutno iznosite: na ambalaži, na sajtu, u katalogu, u tenderskoj dokumentaciji i u materijalima koje šaljete kupcima u EU. Za svaku zapišite dokaz koji biste predali inspektoru. Gde je dokaz uveravanje dobavljača, a ne dokument, tu tvrdnju menjajte prvu.

Ako želite da vidite kako sloj dokaza izgleda kada je strukturiran, a ne samo tvrđen, naši demo pasoši prikazuju polja za stvarni komad nameštaja, glineni zidni element i bateriju, sa priloženim izvorima. A ako proveravate koji propis prvi stiže do vaših proizvoda, kalkulator rokova odgovara za otprilike jedan minut.