EU je pokrenula centralni registar digitalnih pasoša proizvoda: šta se menja za sve u lancu

Evropska komisija je 20. jula 2026. pokrenula nešto što se godinama pripremalo i o čemu se mnogo više pričalo nego što se videlo: centralni registar digitalnih pasoša proizvoda. Bez ceremonije, bez konferencije za medije, samo adresa koja sada odgovara.

Rok koji je EU sama sebi zakonom postavila za izgradnju registra bio je 19. jul. Pao je u nedelju. Otvorili su u ponedeljak.

Jedno pojašnjenje odmah, jer se upravo ovo pogrešno tumačenje širi: 19. jul je bio rok za Komisiju, ne za vas. Za kompanije 20. jula ništa ne počinje.

Ako ste čekali da saznate kada će „ta priča sa pasošem“ postati stvarna, upravo je postala. Ne zato što od juče nešto dugujete, već zato što infrastruktura oko koje će se vrteti evropska pravila o proizvodima narednih pet godina sada postoji i može da se dodirne. To važi i za srpske izvoznike: čim proizvod ide na tržište EU, ide i kroz ovaj registar.

Šta ovaj registar jeste, a šta nije

Najčešća zabluda je da je Komisija napravila ogromnu bazu podataka u koju će svaka kompanija otpremati podatke o svojim proizvodima. Nije, i ta razlika je važna.

Registar je indeks, a ne skladište. Zamislite telefonski imenik: u njemu nisu vaši razgovori, nego samo ko je ko i kako ga dobiti. Registar radi upravo to. U njega ulazi vrlo malo:

• jedinstveni identifikator proizvoda;
• gde se nalazi digitalni pasoš proizvoda;
• tarifna oznaka, kada roba ulazi u EU;
• ko je izvršio registraciju, kada i sa kojim digitalnim otiskom.

Ta lista može da raste za pojedine kategorije proizvoda: zakon kaže „najmanje ovo“, a ne „samo ovo“. Ali princip se ne menja: u registar ide putokaz, a ne dosije proizvoda.

Sami podaci o proizvodu ostaju kod vas. Sastav, ugljenični otisak, uputstva za popravku, izjava o usaglašenosti: sve to živi u vašim sistemima. Komisija zna samo da pasoš postoji i gde da ga nađe. To uklanja veliki deo brige oko poslovne tajne i znači da je povezivanje sa registrom mnogo manji tehnički projekat nego što većina misli.

Pet dana ranije desilo se nešto jednako važno

Evropska komisija je 15. jula, neposredno pre registra, zvanično priznala prvih šest evropskih standarda za digitalne pasoše proizvoda. Zvuči dosadno. Nije.

Do tog trenutka, ako biste pitali „koja tehnička pravila da pratim da bih bio siguran da je moj pasoš ispravan?“, odgovor je bio „pa… zavisi“. Zvaničnog odgovora nije bilo. Svi su gradili po osećaju, po tuđim primerima ili po obećanjima dobavljača softvera.

Sada ga ima. Šest standarda pokriva jedinstvene identifikatore, nosače podataka (QR kod na proizvodu), protokole razmene, čuvanje i trajnost podataka, aplikacione programske interfejse i interoperabilnost sistema.

I najvažnije: ako ih pratite, zakon pretpostavlja da ste ispunili zahteve Uredbe o ekodizajnu održivih proizvoda (ESPR). Teret dokazivanja se pomera u vašu korist. To je razlika između „nadam se da je ovo dovoljno“ i „evo standarda koji sam primenio“. Institut za standardizaciju Srbije je od 2017. punopravni član CEN-a i CENELEC-a.

Šta se menja za proizvođače i brendove

Registruje privredni subjekt koji proizvod stavlja na tržište EU. Za proizvođača iz Srbije to je najčešće EU uvoznik ili ovlašćeni zastupnik; podatke za pasoš i dalje dajete vi. Niko ne može da registruje u vaše ime bez izričitog ovlašćenja, a i tada odgovornost ostaje na onome ko je ovlašćenje dao.

Biće vam potreban digitalni identitet, ne samo nalog

Ovde će se većina kompanija iznenaditi. Da biste stekli pravo da registrujete pasoše, profil sa imejlom i lozinkom nije dovoljan. Morate dokazati ko ste kvalifikovanim elektronskim pečatom, istom vrstom usluge od poverenja kojom se potpisuju zvanični elektronski dokumenti. Za kompaniju to znači zahtev licenciranom pružaocu, što traje nedeljama i košta. Za kompaniju iz Srbije pečat mora izdati pružalac kvalifikovan u EU; pečati Pošte Srbije ili PKS CA se ne priznaju, jer za Srbiju ne postoji sprovedbeni akt ni sporazum o priznavanju (provereno 2. oktobra 2026).

I još nešto: taj identitet važi najduže tri godine. Posle toga se obnavlja. Ako zaboravite, ne možete da registrujete nove proizvode niti da ispravite postojeće zapise. To nije pretplata koja se sama obnavlja.

Moraćete da odlučite na kom nivou opisujete proizvod

Pasoš može da pokriva model, seriju ili pojedinačni primerak, zavisno od toga šta zakon traži za vašu kategoriju. Na nivou primerka morate da priložite i identifikatore serije i modela. Ako se istovremeno primenjuje više režima, pobeđuje najdetaljniji nivo. Za ručno rađene i zaista unikatne proizvode serija i model nisu potrebni.

Zvuči kao detalj, ali određuje kako strukturirate podatke, a kasnija promena je bolna. Izbor smo detaljno obradili u tekstu Model, serija ili primerak: koji nivo DPP vam zaista treba.

Sistem će reći „ne“ pre nego što to uradi bilo koji čovek

Pri podnošenju registar automatski proverava da li su podaci ispravno strukturirani, da li je nivo detalja odgovarajući i da li je tarifna oznaka važeća. Ako nešto ne valja, registracija jednostavno ne prolazi. Dobra vest: greške izlaze na videlo odmah, a ne tokom inspekcije dve godine kasnije. Ali to znači i da „sredićemo kasnije“ ne prolazi.

Dobijate nešto što možete da pokažete

Posle uspešne registracije sistem vraća jedinstveni identifikator registracije. U svakom trenutku možete preuzeti i zvanični dokaz o registraciji: elektronski dokument sa pečatom i vremenskim žigom Komisije, koji sadrži identifikator proizvoda, ko ga je registrovao, kada i digitalni otisak te verzije pasoša.

Ovo je dokument koji će tražiti vaši kupci, trgovinski lanci i partneri u EU. Jedan detalj: važi 90 dana. To nije greška, on se jednostavno ponovo generiše kad zatreba. Ako tek sada pripremate procese, pogledajte kako izgleda DPP za proizvođače.

Šta se menja za uvoznike

Za njih je promena najopipljivija, jer se vidi na granici. A ako izvozite iz Srbije, njihov problem postaje vaš.

Ko uvozi proizvod kome je potreban pasoš, moraće pri carinjenju da dostavi identifikator registracije iz registra. Carina će proveriti da li se taj identifikator i tarifna oznaka poklapaju sa zapisom.

Pasoš koji nedostaje ili je pogrešan zaustavlja robu. To nije kazna koja stiže kasnije, nego zastoj na licu mesta.

Provera će postati automatska kada se registar poveže sa carinskim sistemom EU. Do tada postoji prelazni period, ali smer je zadat i neće se menjati.

Praktični zaključak: uvoznik u EU koji kupuje od dobavljača van Unije, recimo od vas, postaviće pitanje pasoša u pregovorima, a ne na dan kada kontejner stigne u luku. Bolje je da odgovor imate spreman. Više o tome u tekstu DPP za uvoznike: odgovornost je na vama i u našem rešenju DPP za uvoznike.

Šta se menja za distributere i trgovce

Oni ne registruju, ali snose rizik tuđih propusta. Proizvod bez važećeg pasoša, tamo gde je on obavezan, proizvod je koji se ne sme legalno prodavati. Ako je na polici ili u internet prodavnici, problem postaje trgovčev.

Zato će dokaz o registraciji postati standardni zahtev pri prijemu robe, kao što se danas traži izjava o usaglašenosti. Očekujte da vam ga traže i očekujte da ga vi tražite od svojih dobavljača.

Ima još nešto: ako kupac ne može fizički da vidi proizvod, na primer pri kupovini preko interneta, proizvođač mora trgovcu da da digitalnu kopiju QR koda ili identifikatora, besplatno i u roku od pet radnih dana. To je pravo, ne usluga. Pogledajte DPP za trgovce i servisne centre.

Šta se menja za organe tržišnog nadzora

Do sada je inspekcija proizvoda počinjala potragom: ko ga je stavio na tržište, gde je dokumentacija, ko je odgovoran. Sada počinje skeniranjem.

Organi tržišnog nadzora država članica EU dobijaju direktan pristup registru. Vide ko je registrovao proizvod, kada i celu istoriju izmena. Svaka radnja u sistemu se beleži, a ti zapisi se čuvaju sve vreme dok registracija traje. Za robu koju izvozite nadležan je organ u zemlji EU u koju se roba uvozi.

Države članice moraju da imenuju nacionalnog administratora koji upravlja pristupom njihovih organa najkasnije do 18. februara 2027.

Jedna važna nijansa koju zakon izričito navodi: automatska provera pri registraciji nije dokaz usaglašenosti. To što je sistem prihvatio vaš pasoš ne znači da je proizvod usaglašen. Suštinska provera ostaje posao nadležnih organa, o čemu smo pisali u tekstu Revizija i validacija DPP.

Šta se menja za popravku i reciklažu

Ovo je dugoročna promena zbog koje ceo projekat postoji.

Oni koji popravljaju, obnavljaju ili recikliraju proizvode takođe dobijaju pristup sistemu, kada prođu istu proveru identiteta. Šta tačno mogu da vide i menjaju određuje se posebno za svaku grupu proizvoda.

Poenta je jednostavna: ko posle osam godina otvori mašinu za veš, treba da može da skenira kod i vidi od čega je napravljena, kako se rastavlja i gde da nađe deo. Danas ta informacija ili ne postoji ili se izgubila negde između proizvođača i uvoznika. Zato zakon insistira da pasoš ostane dostupan i ako kompanija koja ga je napravila više ne postoji: informacija mora da nadživi firmu.

Ako vas tema zanima, pogledajte kako digitalni pasoš pretvara mogućnost popravke u obavezu.

Šta se menja za potrošače

Za sada ništa vidljivo. To je pošten odgovor.

Registar je infrastruktura i potrošač se u njega nikada neće prijaviti. Ono što će se vremenom pojaviti mnogo je jednostavnije: QR kod na proizvodu koji vodi do stvarnih informacija. Od čega je napravljen. Koliko traje. Da li može da se popravi. Gde ide kada se istroši. Komisija će pokrenuti i javni portal za pretragu i poređenje podataka iz pasoša, prema tome ko ima pravo da vidi šta. Više u tekstu DPP za krajnje potrošače.

Kada to zaista postaje obavezno

Pokretanje registra samo po sebi ne stvara obavezu. Danas niko nije dužan da bilo šta registruje. Obaveza dolazi iz propisa koji pokriva vašu kategoriju proizvoda, a za robu iz Srbije važi datum iz EU akta, ne neki srpski rok.

Kalendar, koliko je danas jasan:

• 20. jul 2026: registar radi. Registracija je dobrovoljna. Test okruženje je otvoreno.
• 18. februar 2027: prva stvarna obaveza, baterije. Svaka baterija za električna vozila, za laka prevozna sredstva i svaka industrijska baterija iznad 2 kWh mora imati registrovan pasoš. Isti datum je rok u kome države članice imenuju nacionalne administratore.
• 2027–2028: tekstil, gume, aluminijum, gvožđe i čelik, zavisno od toga kada stignu pravila za svaku kategoriju.
• 2028–2030: nameštaj, dušeci, elektronika i ostalo.

Pravila za svaku kategoriju dolaze sa najmanje 18 meseci prelaznog perioda posle usvajanja: nećete se probuditi uz zahtev koji važi od sutra. Ceo pregled je u našem tekstu o industrijama koje su prve na redu.

Ali postoji kvaka: 18 meseci zvuči kao mnogo dok ne shvatite da deo podataka koji će vam trebati nije vaš. Nalazi se kod dobavljača vašeg dobavljača. A njihovo prikupljanje nije softverski projekat, nego pregovor.

Šta vredi uraditi sada

Ne zato što vas iko juri, već zato što priprema nikada neće biti jeftinija nego danas.

• Uđite u test okruženje. Komisija je otvorila poseban sandbox, odvojen od produkcijskog. Besplatan je, ništa ne rizikujete, a za pola dana naučićete više nego iz deset članaka.
• Dogovorite ko registruje. Sa EU uvoznikom ili ovlašćenim zastupnikom utvrdite ko će biti verifikovani subjekt, ili pokrenite postupak za kvalifikovani elektronski pečat kod pružaoca kvalifikovanog u EU. Od svega na ovoj listi to najduže traje i blokira sve ostalo.
• Saznajte gde su vam podaci. Ne koje podatke imate, nego gde žive: u ERP-u, u Excelu, u imejlu iz 2019. ili u glavi jednog čoveka u proizvodnji. Integracija sa ERP-om počinje upravo tu.
• Proverite se prema novim evropskim standardima. Sada postoji zvaničan odgovor na pitanje „da li ovo radim kako treba“.
• Otvorite temu sa svojim dobavljačima pri sledećem ugovoru. Podaci se skupljaju uzvodno, a uzvodno niko ne žuri dobrovoljno.

Za kraj

Registar nije revolucija. To je telefonski imenik.

Ali telefonski imenik je ono što gomilu odvojenih telefona pretvara u mrežu. To se desilo 20. jula: rasute inicijative, pilot projekti i dobre namere oko transparentnosti proizvoda sada imaju zajedničku tačku u kojoj se sreću.

Obaveze dolaze. Prva je za sedam meseci. Ostale stižu tokom naredne četiri godine. Razlika između kompanija koje će ovo doživeti kao formalnost i onih koje će ga doživeti kao krizu neće se odlučiti 2028, nego u narednih nekoliko meseci, dok je sve još dobrovoljno, besplatno i bez posledica za greške.

Ako želite da vidite kako to radi u praksi, pogledajte naš proizvod ili zakažite razgovor.