Izazovi uvođenja DPP-a: šta sledi?

Digitalni pasoš proizvoda deluje kao rešenje koje će promeniti način rada čitavih industrija: bolja sledljivost proizvoda, više transparentnosti, veća održivost. Kad se priča o uvođenju DPP-a, lako je steći utisak da je tehnologija čarobni štapić koji sam rešava sve probleme.

Skenirate kod i to je to: planeta je spasena, ekonomija je cirkularna, kupci su zadovoljni. Ali onima koji te sisteme zaista moraju da izgrade stvarnost izgleda mnogo složenije, kao slaganje ogromne slagalice čiji se delovi stalno pomeraju, a slika stalno menja.

Uvođenje DPP-a je najveća promena u upravljanju podacima o proizvodima od pojave bar-koda. I kao kod svake velike promene, otpor i prepreke su ozbiljni. Evo glavnih zidova u koje industrija danas udara i šta bi moglo da usledi:

„Vavilonska kula“ podataka

Najveći tehnički izazov u uvođenju DPP-a je nedostatak globalnih standarda. Učesnici u lancima snabdevanja danas koriste različite softverske sisteme koji ne mogu lako da „razgovaraju“ jedan s drugim.

Na primer, fabrika tekstila u Srbiji koristi jedan sistem, logistička kompanija u Nemačkoj drugi, a trgovinski lanac u Italiji treći.

Problem je kako da ti sistemi međusobno komuniciraju. Bez globalnog prihvatanja standarda (kao što su GS1 standardi), DPP rizikuje da postane haos nekompatibilnih fajlova koji se ne mogu valjano integrisati. To je ozbiljna prepreka koja usporava uvođenje DPP-a.

Rešenje:

Strah od otkrivanja „poslovnih tajni“

Uprkos brojnim prednostima DPP-a, mnoge kompanije muči korporativni strah. Tehnologija zahteva deljenje informacija o sastavu proizvoda i dobavljačima, što je za neke isto što i otkrivanje poverljivih podataka. Mnoge kompanije, na primer, brinu da bi konkurenti mogli da saznaju odakle nabavljaju sirovine ili u kojim ih razmerama koriste.

Problem je kako obezbediti transparentnost prema kupcima, a ne otkriti poslovne tajne čije bi otkrivanje naštetilo konkurentnosti kompanije. To može da odvrati kompanije od punog prihvatanja DPP-a.

Rešenje:

Cena „ulaznice“ za mala i srednja preduzeća

Za velike korporacije kao što su Apple ili Nike, uvođenje DPP-a može biti samo stavka u godišnjem budžetu. Ali za mala i srednja preduzeća troškovi softvera, postavljanja IoT senzora ili čak samog unosa podataka mogu biti preveliki i postati finansijski teret.

Problem je što DPP može biti preskup za male kompanije koje nemaju resurse velikih korporacija. Iako dugoročne koristi postoje, troškovi uvođenja takvog sistema mogli bi da isključe inovativne male proizvođače.

Rešenje:

„Rupa“ u globalnom lancu snabdevanja

Evropska unija može da propiše pravila za DPP, ali kako će se ona primenjivati ako su neki proizvođači u regionima gde je digitalizacija tek na početku? Na primer, ako dobavljač konca iz jugoistočne Azije ne može da obezbedi overene digitalne podatke, kako će se DPP sprovesti?

Problem je što DPP zahteva da svi učesnici u proizvodnim lancima imaju potrebnu infrastrukturu, a nema svaki dobavljač resurse za to.

Moguće posledice:

Pravni lavirint: ko snosi odgovornost?

Ako se pokaže da su podaci u digitalnom pasošu proizvoda netačni i dovedu do pogrešne reciklaže ili čak nesreće u postrojenju za otpad, postavlja se pitanje:

Ko snosi odgovornost?

Tehnologija može da se zloupotrebi ili da sadrži netačne podatke, što može imati ozbiljne posledice.

Problem je što nedostatak jasnog pravnog okvira za odgovornost u vezi sa digitalnim podacima može da paralizuje volju za inovacijama i uvođenjem DPP-a.

Šta sledi:

Put do 2030.

Uprkos ovim ozbiljnim izazovima, pravac je jasan: DPP nije projekat koji može da se zaustavi. Narednih godina videćemo pilot-projekte u strateškim sektorima kao što su baterije, elektronika i tekstil.

Kompanije će morati da se prilagode tako što će prihvatiti otvorene standarde i graditi rešenja koja rade za sve učesnike u globalnom lancu snabdevanja. Očekujte rast RegTech kompanija koje će preduzećima pomagati da upravljaju digitalnim pasošima.

Razvijaće se i korisnički interfejs: QR kodove mogle bi da zamene novine poput proširene stvarnosti (AR), u kojoj bi kupci u realnom vremenu videli „zelenu ocenu“ proizvoda.

Zaključak

Izazovi uvođenja DPP-a su stvarni, ali nisu nepremostivi. Tehnologija može da promeni način rada industrija i upravljanje lancima snabdevanja, a usput otvara prostor za nove inovacije i održiv razvoj. Treba savladati prepreke i izgraditi infrastrukturu poverenja u kojoj podaci o proizvodu nose održivu budućnost.