Prvi dan zabrane zelenih tvrdnji: šta se promenilo, a gde nije

Od 27. septembra 2026 tvrdnja da je proizvod „ekološki prihvatljiv“, bez mogućnosti da se to dokaže, nalazi se na crnoj listi poslovnih praksi u celoj Evropskoj uniji. Isto važi za „klimatski neutralno“ na osnovu kupljenih kompenzacija. I za sopstvenu oznaku održivosti kada šema iza nje nije ni sertifikaciona šema ni šema koju je uspostavio javni organ.

Reč je o Direktivi (EU) 2024/825. Član 4(1) je neobično jasan o datumu: države članice „primenjuju te mere od 27. septembra 2026.“

Tu rečenicu vredi pročitati polako, jer ne kaže ono što joj većina tekstova pripisuje.

Direktiva obavezuje države, ne trgovce

Mere koje se sada primenjuju su nacionalne mere. Direktiva nalaže državama članicama da ih usvoje i primenjuju od ovog datuma. Ona sama ne ulazi u prodavnicu i ne čini tvrdnju nezakonitom.

Tamo gde je preuzimanje završeno, razlika je akademska. Nacionalno pravilo postoji i deluje. Nemačka je završila 19. februara 2026, Italija 9. marta. Na tim tržištima crna lista je na snazi, primenjiva i vezana za nacionalne kazne.

Tamo gde preuzimanje nije završeno, obaveza koja je dospela 27. septembra pripada vladi, ne trgovcu. Komisija je 28. maja 2026. pokrenula postupke zbog povrede prava protiv 20 država članica koje nisu prijavile potpuno preuzimanje. Trgovci u tim državama su u čudnom položaju: nema novog nacionalnog pravila koje treba poštovati, ali nema ni sigurne luke. Opšta zabrana obmanjujućih praksi nikada nije nestala. Ona je samo zahtevala procenu od slučaja do slučaja, koju crna lista sada uklanja.

Praktična posledica tiče se izvoza, i zato ova razlika nikome ne kupuje vreme. Proizvođač iz države koja nije preuzela direktivu, ili iz Srbije, koja nije članica EU, a koji prodaje u Nemačku, već je unutar nemačkih pravila. Pravila putuju sa tržištem na kome prodajete, ne sa zemljom u kojoj ste registrovani.

Bugarska pokazuje koliko tesno rokovi mogu da se poklope. Njen zakon o preuzimanju usvojen je 10. septembra 2026. i objavljen u Državnom listu 24. septembra, jedan dan pre isteka ustavnog roka od petnaest dana i tri dana pre datuma iz direktive. Zabrane zelenih tvrdnji tamo se primenjuju od 27. septembra. Zakon je kasnio šest meseci u odnosu na rok za preuzimanje od 27. marta.

Šta je zapravo na crnoj listi

Aneks I Direktive 2005/29/EZ navodi prakse koje su nepoštene u svim okolnostima. Nema odmeravanja i nema argumenta da potrošači zapravo nisu bili dovedeni u zabludu. Direktiva o osnaživanju potrošača ga proširuje.

Opšte ekološke tvrdnje kao što su „ekološki prihvatljivo“, „zeleno“, „prijatno za klimu“ ili „održivo“, kada trgovac ne može da dokaže priznatu izuzetnu ekološku učinkovitost relevantnu za tvrdnju. U praksi to znači EU Ecolabel ili šemu tipa I po ISO 14024. Opšta tvrdnja može da se spase ako se precizira, na istom mediju na kome je i sama tvrdnja.

Tvrdnje o ugljeničnoj neutralnosti zasnovane na kompenzaciji: „klimatski neutralno“, „CO₂ neutralno“, „neto nula“, „klimatski kompenzovano“. Tvrdnje o stvarnom uticaju proizvoda tokom životnog ciklusa opstaju. Tvrdnje kupljene od šeme kompenzacije ne opstaju.

Oznake održivosti koje se ne zasnivaju na sertifikacionoj šemi i koje nisu uspostavili javni organi. Sopstvena oznaka je i dalje moguća, ali šema iza nje mora biti otvorena za konkurente i proverena od nezavisne treće strane.

Tri tiše odredbe hvataju više kompanija od onih iz naslova. Predstavljanje zakonskog zahteva kao posebne odlike, što znači reklamiranje usklađenosti kao prednosti. Tvrdnja da se ceo proizvod kvalifikuje kada se kvalifikuje samo jedan deo. I tvrdnje o trajnosti i mogućnosti popravke koje ne stoje, uključujući prećutkivanje onoga što će ažuriranje softvera uraditi uređaju.

Brojka od 4%, tačno navedena

Ova brojka se stalno ponavlja i skoro uvek naopako, uključujući i one koji prodaju softver za usklađenost.

Član 13(3) Direktive 2005/29/EZ propisuje da, kada se kazne izriču po članu 21 Uredbe (EU) 2017/2394, odnosno u koordinisanom postupku za rasprostranjene povrede, maksimalni iznos kazne mora iznositi najmanje 4% godišnjeg prometa trgovca u dotičnoj državi članici ili državama članicama. Kada podaci o prometu nisu dostupni, član 13(4) taj maksimum utvrđuje na najmanje 2 miliona evra.

Dakle, 4% je donja granica gornje granice. Nije minimalna kazna, nije ono što košta prvi prekršaj i nije udeo u globalnom prometu. Države članice mogu da postave viši limit.

Koliko iznosi pojedinačna kazna nacionalno je pitanje, o kome odlučuju nacionalni organi po nacionalnoj metodologiji. Novi bugarski zakon ograničava kaznu na 4% prometa ostvarenog u Bugarskoj, a iznos prepušta metodologiji svog organa za zaštitu potrošača. Na dan 28. septembra tu metodologiju nismo našli objavljenu.

Zašto ovo stiže do podataka iz pasoša

Zabrana nije na održivost. Zabrana je na održivost bez dokaza.

Opšta tvrdnja opstaje tako što postane konkretna, a konkretno znači proveren sastav, izmeren reciklirani sadržaj, izračunat otisak tokom životnog ciklusa, podaci o trajnosti, informacije o popravci i dostupnost rezervnih delova. To su upravo polja koja digitalni pasoš proizvoda standardizuje.

Ista direktiva uvodi i obavezu obaveštavanja koja počinje kod proizvođača. Gde za robu ne postoji EU ocena popravljivosti, a danas ona ne postoji za nameštaj ni za tekstil, trgovac mora da pruži informacije o dostupnosti i okvirnoj ceni rezervnih delova i postupku njihovog naručivanja, o dostupnosti uputstava za popravku i održavanje i o ograničenjima popravke. To je član 5(1)(j) Direktive o pravima potrošača, odnosno član 6(1)(v) za prodaju na daljinu. Obaveza važi „pod uslovom da proizvođač te informacije stavi na raspolaganje trgovcu“. Trgovac u EU koji želi da prikaže cenu rezervnog dela tražiće je od vas. A cena koju niko nije izračunao ne može da se prikaže.

To proizvođače tekstila, nameštaja, građevinskih materijala i čelika stavlja u položaj koji zvuči protivrečno, a nije: potrebni su im podaci na nivou pasoša godinama pre nego što pasoš za njihov sektor postane obavezan. Delegirani akt za tekstil očekuje se 2027–2028. Obaveza da ne preuveličavate svojstva proizvoda već teče.

Dve stvari koje ovo nije

Ovo nije Direktiva o zelenim tvrdnjama. Taj predlog, koji bi zahtevao da se tvrdnje provere pre objavljivanja, Komisija je 20. juna 2025. najavila za povlačenje. Direktiva o osnaživanju potrošača je instrument EU protiv grinvošinga koji zaista važi. Ko planira prema Direktivi o zelenim tvrdnjama, planira prema tekstu koji neće doći.

Ovo nije ESPR, i nijedan pasoš nije postao obavezan 27. septembra. ESPR je Uredba (EU) 2024/1781, na snazi od 18. jula 2024, koja se sprovodi kroz delegirane akte po grupama proizvoda. Ova direktiva uređuje šta smete da kažete, a ne šta morate da objavite.

Jedan srodan instrument stiže istog dana i lako ga je pomešati: Sprovedbena uredba Komisije (EU) 2025/1960 uvodi usklađeno obaveštenje o zakonskoj garanciji i oznaku trajnosti „GARAN“. QR kod na toj oznaci vodi na portal Komisije Your Europe, ne na pasoš proizvoda. A EU ocena popravljivosti od A do E i dalje pokriva samo pametne telefone i tablete, od 20. juna 2025. Za tekstil, nameštaj, građevinske materijale i čelik stvarna obaveza su informacije o popravci, a ne ocena.

Ceo pregled je na našoj stranici o Direktivi o osnaživanju potrošača, a datum je zabeležen u našem pregledu regulatornih promena.

Izvori: Direktiva (EU) 2024/825, član 4(1) · Direktiva 2005/29/EZ, član 13(3) i (4), prečišćeni tekst 02005L0029-20220528 · Uredba (EU) 2017/2394, član 21 · Paket postupaka Komisije zbog povrede prava, 28. maj 2026 · Sprovedbena uredba Komisije (EU) 2025/1960 · Državni list Republike Bugarske, vanredni broj 87 od 24. septembra 2026 · Direktiva 2011/83/EU, član 5(1)(j) i član 6(1)(v), izmenjena Direktivom (EU) 2024/825.