EU je zabranila uništavanje neprodate odeće: šta to znači za proizvođače tekstila i odeće

Evropska komisija je 9. februara 2026. usvojila dva akta koji menjaju pravila za tekstilnu industriju. Oni u praksi sprovode zabranu uništavanja neprodate odeće, odevnih dodataka i obuće koju je uvela Uredba o ekodizajnu održivih proizvoda (ESPR).

Za brendove i trgovce u EU to menja način upravljanja neprodatim zalihama. Za srpske proizvođače odeće i tekstila, koji su 2025. u EU izvezli robu od 501,6 miliona evra (Eurostat, poglavlja 61–63), to je i najava pasoša proizvoda koji sledi.

Šta se tačno menja?

ESPR i dva nova akta određuju tri stvari:

1. Zabrana uništavanja neprodate odeće, odevnih dodataka i obuće: velike kompanije od 19. jula 2026. više ne smeju da uništavaju ove proizvode. Delegirani akt navodi opravdane izuzetke, na primer iz bezbednosnih razloga ili za oštećenu robu, a nadzor sprovode nadležni organi država članica EU.
2. Obelodanjivanje: kompanije moraju da prijavljuju količine neprodatih potrošačkih proizvoda koje odbacuju. Sprovedbeni akt propisuje standardni format tog izveštaja, koji se primenjuje od početka 2027.
3. Ko je obuhvaćen: mikro i mala preduzeća su izuzeta. Očekuje se da srednja preduzeća budu obuhvaćena 2030.

Razmere problema: Komisija procenjuje da se 4–9% neprodatog tekstila u Evropi uništi pre nego što ga iko obuče, uz oko 5,6 miliona tona emisija CO₂, skoro koliko su iznosile ukupne neto emisije Švedske 2021.

Digitalni pasoš proizvoda ima svoj, odvojen rok

Zabrana uništavanja nije pasoš. Delegirani akt ESPR za pasoše tekstilnih proizvoda očekuje se 2027. prema okvirnom planu Komisije, a njegovi zahtevi počeće da se primenjuju tek posle prelaznog perioda od najmanje 18 meseci. Realno, to vodi ka 2029. godini.

To zvuči daleko. Priprema nije, jer zavisi od:

• Podataka iz lanca snabdevanja: materijali, poreklo i procesi kroz ceo lanac.
• Nosača podataka: QR kodovi ili NFC oznake na svakom komadu.
• Informacija o životnom ciklusu: kako se proizvod popravlja i reciklira.

Zašto sada, a ne kasnije

Veliki brendovi i trgovci u EU već menjaju način na koji biraju dobavljače i tražiće podatke za pasoš kako im se približavaju sopstvene obaveze. Fabrike, uključujući srpske koje šiju za evropske kupce, a koje te podatke ne mogu da isporuče kao standard, rizikuju da ih zamene one koje mogu.

Ovo je pitanje pristupa tržištu EU, ne samo ekologije.

Plan: kako se pripremiti

1. Počnite sada

• Revizija podataka: da li znate tačan sastav materijala svakog proizvoda?
• Mapiranje dobavljača: mogu li vaši dobavljači da vam daju pouzdane informacije?

2. U narednih 12 meseci

• Procena platformi: uporedite DPP softver sa podacima koje zaista imate.
• Pilot: primenite zahteve prvo na jednu liniju proizvoda.

3. Pre nego što zahtevi za tekstil počnu da važe

• Automatizacija: povežite proizvodne sisteme tako da se podaci za pasoš generišu, a ne kucaju ručno.

Kako DigitalProductPassport pomaže

DigitalProductPassport je cloud platforma koju je razvio WIARA, softverska kompanija iz Plovdiva u Bugarskoj. Ona objavljuje digitalne pasoše proizvoda na sva 24 službena jezika EU i drži odvojeno javne podatke, podatke za profesionalce i podatke za nadležne organe.

Zašto mala i srednja preduzeća iz tekstila i odeće biraju DigitalProductPassport:

• Transparentne cene: besplatan plan sa ukupno 3 pasoša, zatim plaćeni planovi od 33 € do 419 € mesečno sa PDV-om.
• 24 jezika EU: podatke unosite jednom i pasoš objavljujete na svakom službenom jeziku EU.
• Praktična pomoć: ne dajemo samo softver; pomažemo vam da strukturirate podatke.

Počnite od podataka koje već imate. Ostalo se gradi korak po korak.